Često me zovu klijenti i prema mojim iskustvima mnogi (čak i stručnjaci) mešaju neke pojmove, podatke, pa sam mislio, da ću nekoliko pisma posvetiti razjašnjenju nastale zbrke.
Pneumatski sistemi
Često me zovu klijenti i prema mojim iskustvima mnogi (čak i stručnjaci) mešaju neke pojmove, podatke, pa sam mislio, da ću nekoliko pisma posvetiti razjašnjenju nastale zbrke.
U ovom, pa i u sledećim pismima govoriću o elementima, izgradnji pneumatskih sistema, a uz to ću objasniti i neke pojmove imajući u vidu postojeću nesigurnost u ovoj oblasti.
1. Pneumatski sistemi
Osnovni elementi pneumatskih sistema.
- Kompresori, sabijači vazduha, rezervoari
- Reduktori, uređaji za pripremu vazduha
- Vodovi, cevi
- Priključci, razvodnici, ventili
- Pneumatski alati
- Ostali elementi: merači potrošnje, termometri, itd.
Pritisak vazduha / količina.
Po ovom pitanju velika je zbrka.
Mnogi pogrešno poistovećuju potrošnju alata i pritisak vazduha. To je samo delimično ispravno.
Među podacima pneumatskih alata nalazi se potreban pritisak vazduha, ali se najčešće navode i podaci o potrošnji (količini) vazduha. Ta dva pojma samo delimično zavise jedan od drugog, ali ti podaci se ne mogu razdvajati.
Zamislite samo: imamo jedan mali ručni pištolj za izduvavanje i momenat ključ za kamione. Oba alata rada sa 8 bara pritiska, ali dok pištolj za izduvavanje troši 50-100 l vazduha u minuti, momenat ključ može trošiti i do 800-1000 l vazduha.
Iz ovoga se vidi, da je dati pogonski pritisak konstrukciono pitanje, dok potrošnja u velikoj meri zavisi od načina korišćenja alata.
Treba znati, da postoje alati čiji je pogonski pritisak 2-3 bara (npr. vazdušni pištolji za farbanje), a postoje alati dimenzionisani i za pogonski pritisak od 12 bara (npr. pneumatski podizači, pneumatske prese), a ipak: vazdušni pištolj zbog neprekidnog rada troši mnogo više vazduha nego dizalice ili prese, koje rade periodično.
Uopšteno se može reći, da su pneumatski alati projektovani za pogonski pritisak od 7-8 bara, ali prilikom dimenzionisanja sistema i izgradnji važno je uzeti u obzir faktor istovremenosti, dakle ukupnu potrošnju svih alata koji se koriste istovremeno. Ta potreba za vazduhom kod većih sistema može iznositi i po nekoliko hiljada litara vazduha po minuti.
Kod projektovanja pneumatskih sistema u osnovi treba uzeti u obzir dve stvari:
Alati priključeni na pneumatski sistem:
- Koji pogonski pritisak zahtevaju Pri ovom uvek treba uzeti u obzir podatke alata, mašine sa najvećim pogonskim pritiskom. Ukoliko drugi alat koristi niži pritisak, ispred alata treba ugraditi regulator pritiska.
- Kolika je njihova ukupna potrošnja vazduha Ukupnu potrošnju (potrebu) vazduha ćemo dobiti jednostavnim sabiranjem potrošnje vazduha svih istovremeno korišćenih alata i opreme. Trebalo bi računati na to, da će se radionica/firma proširivati, dakle valja uzeti u obzir i planirani razvoj.
Treba uzeti u obzir i rad pod posebnim pogonskim uslovima
- Temperaturu okoline/radnu temperaturu: rad u toplim pogonima, livnice, pekare, itd.
- Uticaj sunca: ukoliko su cevi, vodovi postavljeni u spoljnom prostoru, ili se često koriste u slobodnom prostoru.
- Specifično okruženje: korozivna sredina, uticaj kiselina, lužine, razređivača, ili okruženje sa posebnim zahtevima: prehrambena industrija, hemijska industrija, montaža opreme, fabrike lekova, itd.
- Mehanički uticaji: jako habanje, prelazak vozila kroz cevi: auto i mašinska industrija, radovi na održavanju, itd.
- Kvalitet potrebnog vazduha: opšti, nauljen, suvi: štamparije, farbanje, poliranje vozila, pogon pneumatskih motora, itd.
Na isti način treba uzeti u obzir uslove korišćenja i rada prilikom izbora pneumatskih pribora koji će se koristiti.
Mehanička zaštita cevi, mogućnost pričvršćivanja, zaštitna cev, postavljanje vodova u zemlju, sa malim brojem tačaka za vešanje, itd.
Kvalitet i vrsta priključaka: bakar, nerđajući čelik, materijal za primenu u industriji hrane, sa duplim ventilom, itd.
Specijalni priključci alata sa velikom potrošnjom vazduha.